|
Ученици наше школе су кроз разне активности током марта масеца обележили двеста година од штампања првог Вуковог речника. У томе су учествовали I1 , I 2 као и ученици II 1, II2, II3 , и II4. Њима су се придружили уценици осмих разреда који су са својим часовима српског језика такође обележили овај јубилеј, два века од штампања првог речника нашег језика.
Пун назив речника је: „Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечма“, скупио га и на свијет издао Вук Стефановић, у Бечу 1818.
Он садржи 26.270 речи прикупљених у говору српског народа.
Вуков Рјечник се може назвати енциклопедијом српског народа. Веома је значајно дело српске културе. Вук је уносећи речи у свој речник бележио и значења речи и читаве кратке приче о српским обичајима, српском народу, животу, народним веровањима.
Поред тога уносио је и описе наших крајева, друштвеним односима, политичким и националним приликама. Чињенице о флори и фауни, школама и просвети, оруђу и оружју… Као што је и типично за Вуков рад у ово дело су уношене народне умотворине, пословице, загонетке, приповетке, предања, стихове из лирских и епских песама.
Поред самих речи и њихових објашњења веома је значајна је и Граматика која је објављена уз Рјечник. Граматику је на немачки превео Јакоб Грим, а Вук је у Граматику унео језичка правила “оних србаља који живе по селима далеко од градова”.
Речи које су ушле у Рјечник Вук је и акцентовао и тако сачувао изворни говор нашег српског народа. Јернеј Копитар, који је био сарадник на овом издању Вуковог Рјечника, све речи је превео на немачки и латински, и ти преводи се налазе у истом речнику.
|
