Драги наши родитељи,

Полазак детета у школу је свакако један од најважнијих догађаја како за дете тако и за родитеља. Због тога су родитељи углавном забринути како ће дете функционисати у новој средини, како ће одговорити захтевима школе, колико ће бити прихваћено и успешно. Оваква реакција родитеља је у извесном делу оправдана али свакако разумљива јер од успешности прилагођавања детета на школу зависи његов будући став према образовању, мотивација за учење, развој самопоуздања и слике о себи.

Стрес и време потребно да се дете успешно прилагоди на захтеве школе могу се значајно смањити правилном припремом детета за полазак у школу. То подразумева развијање одређених културно хигијенских и радних навика како би самостално могло да обавља задатке које му школа поставља. Дете треба да буде способно да води бригу о својој хигијени, да се самостално облачи и води рачуна о својим стварима, да узме једноставан оброк, да зна основне податке о себи и породици, закључа и откључа врата, научи када и како може да користи телефон и др. Пошто у школи мора да се прилагоди правилима понашања и рада : да пази на часу, не устаје и не шета без одобрења и одложи неке своје тренутне потребе, родитељ ће најбоље кроз игру помоћи будућем прваку да одговори овим новим захтевима. Неке од игара које могу помоћи у развоју пажње код деце су прецртавање различитих облика, бојање у бојанкама, проналажење скривених ликова и тражење сличности и разлика на сликама,слагалице ( домино , пуззле, претходно изрезати па саставити слику..), вежбе разврставања (коцки, помагање разврставања посуђа код куће, новчића по вредности, куглица по боји и величини, прављење огрлица по одређеном редоследу, игре картама, скупљање каменчица), задаци опажања ( визуелно или слушно; нпр. дати детету неколико минута да посматра неку слику и после поставити питања у вези са истом, препознавање различитих звукова), вежбе комбиновања ( уметање речи, допуњавање речи, погађање животиња према делимичним описима..), мали мисаони задаци ( нпр. постави сто за пет особа, шта ти све треба?, шта све треба да припремиш ако хоћес да пошаљеш писмо?). Такође кроз различите игре развија се и способност логичког мишљења и закључивања ( дидактичке игре, игре маште и улога...). Различте друштвене игре и игре са правилима уче дете да учествује у игри поштујући њена правила и сарађујући са другима, подноси неуспех и радује се успеху када је у групи што је важно са аспекта развоја социјалне зрелости.

Када је у питању социо-емоционални развој и осамостаљивање важно је да:

• Будете доследни према детету у његовим обавезама (стварање радних навика) и подстицати дете да самостално поспрема своје играчке, храни се, облачи, спрема своје ствари. Ако неке активности радите уместо деце она брзо губе интересовање за исте.
• Омогућите детету да у неким ситуацијама учи на својим грешкама јер дете које је превише заштићено развија ниско самопоштовање и зависност у односу на родитеље
• Важно је што више хвалити дете али бити реалан у процени њихових способности и могућности. Избегавати критике и казне којима се продубљује осећај несигурности и страх од могућих грешки.
• Када према детету имате захтеве да нешто уради објасните му зашто то од њега тражите
• Никада не критикујете дете већ само његово понашање
• Слушајте дете, шта вам говори и прича , како размишља јер ће те га тако најбоље упознати и пратити његов развој
• Одвојите време које ће те заједно квалитетно проводити. Покушајте да му што више времена омогућите да стиче нова искуства и учи о свету ( одлазак на излете, у позориште, музеје..)
• Важно је успостављање јасних граница, правила не треба да буду ни превише ригидна али ни превише флексибилна
• Важно је научити дете како да реагује у опасним ситуацијама (кога да позове, коме да се обрати за помоћ) када је уплашен, сам али без застрашивања.
• Пожељно је свакодневно бавити се дететом и то у оно доба и на месту где ће се заједнички учити и радити домаћи задаци, како би стекло навику да у одређено време и на месту ради заједно са родитељима.